Denisova priča: Bio sam svetac za svoju ženu, a završio sam tragično

Bio sam svetac od muža. Penzioner s taktom.
Žena to nije znala cijeniti.

"Važno je da muškarci shvate da kako žene ulaze u godinu, sve teže im je održavati isti nivo kućnih poslova. Kad to primijetite, nemojte vikati – neke su osjetljive. A nema gore stvari od osjetljive žene.

Dopustite da vam ispričam kako sam ja to riješio sa svojom ženom Larom. Kad sam otišao u penziju, Lara je morala raditi dva posla – jedan za platu, drugi dodatno.

Čim je počela raditi, primijetio sam da se počela 'trošiti'. Ja se obično vraćam iz kladionice taman kad i ona s posla. Iako znam da sam gladan, ona uvijek kaže da se mora odmoriti pola sata prije nego što počne praviti večeru. Ja ne vičem. Samo joj kažem: 'Polako, probudi me kad staviš na sto.'

Ručak sam već pojeo u kladionici – znaš ono, burek i pivo – pa naveče očekujem domaću hranu. Nekad je odmah prala suđe, a sad zna ostaviti tanjire po stolu satima. Ja joj fino diplomatski napomenem nekoliko puta da se sami neće oprati. Znam da to cijenim, jer je motiviše da ih ipak opere prije spavanja.

Još jedna stvar – počela se žaliti. Kaže da joj je teško stići platiti račune u pauzi za ručak. Ja joj kažem: 'Ma razvuci to na dva-tri dana, nemoj se žuriti. A i kad preskočiš ručak, pomoći će ti za liniju.' Takt je, ljudi, moja jača strana.

Kad radi jednostavne poslove, traži više odmora. Kosila je travu i morala stati na pola. Nisam pravio scenu. Rekao sam joj: 'Napravi sebi sok od narandže, odmori malo. A kad već praviš, napravi i meni jedan.'

Znam da izgledam kao svetac koliko je strpljenja i pažnje u meni. Nije lako, mnogi muškarci ne bi izdržali. Ali ja sam tu da pomognem.

Nažalost, završio sam tragično. Policija je rekla da sam nekako slučajno sjeo na metlu iz kladionice, a čekić je slučajno bio blizu. Lara je završila na sudu, ali porota – sve žene – trebalo im je devet minuta da se oglasi nevinom. Rekle su: 'Denis je sam kriv, nije gledao gdje sjeda.'"