Lovačka priča: Ko nosi jelena, taj odlučuje | Poučna priča

Svaki dan u šumu po "jelena". Svaki dan kući praznih ruku. Zašto? Jer ima ljudi koji su najglasniji kad treba dijeliti tuđi trud. Ovo je priča o lovcu, njegovoj ženi, i jednom jelenu koji je promijenio sve.

Komšijski razgovor koji je sve pokrenuo

"Komšija, komšija, šta ti je? Nešto si mi se zamislio danas, k'o da si sve kredite dig'o, a rata stigla?"

"Ma pusti me, komšija, nije do kredita... do žene mi je! Nije ona loša, duša draga, al' je neoprezna, brate mili!"

I poče on svoju tužnu priču:

"Znaš i sam, ne živimo mi k'o begovi. Ja ti se, jarane, uputim u šumu s puškom. Borim se s hladnoćom, kišom, komarcima i svim belajima. Ako mi se posreći, srušim kakvog jelena. Onda ga prebacim preko ramena i vučem uzbrdo sve do kuće."

"Kad dođem, duša mi u nosu, jedva dišem, mokar do kože. I šta misliš šta me dočeka? Nisam ni čašu vode popio, a žena već stoji s nožem u ruci:

'Ovaj but ide tetki Zumri... ovaj komšinici Amri... file za moju mamu... rebra za moju sestru... ovaj dio za dijete... a onaj za komšiju...'"

I tako redom, dok ne podijeli i rogove.

"Dva dana kasnije, frižider opet prazan. I ja ti, budala, opet u šumu!" Uzdahe on, k'o da je cijeli svijet na njegovim plećima.

"Dosta mi je! Večeras joj kažem da je kraj. Razvod!" odlučno će on.
Komšijski savjet zlata vrijedan

"Ne brzaj, komšija," rekoh mu ja. "Imam ti ja bolju ideju – povedi je sa sobom u lov. Ne moraš joj pričati kako je teško. Samo joj pokaži 'romantiku' lova!"
Kad teorija udari u praksu

I tako ti on i uradi. Nagovori je da pođe. Ona se, naravno, sredila k'o za svadbu – haljina, fina bluza, frizura tip-top.

Ali, ubrzo haljina poderana, cipele se raspale, ruke pune žuljeva, krpelji se uhvatili za noge, a kosa k'o da je jež u njoj spavao. U jednom trenutku zmija je skoro šlogirala.

Nakon sati lutanja po šumi, nekako uspiju srušiti jelena.

Ona pomisli: "Hvala Bogu, ovoj noćnoj mori je kraj!"

Ali muž joj mirno reče: "E, draga moja... sad ga ti nosi!"

Ona ga pogleda u šoku, k'o da joj je rekao da leti na Mjesec. Ali nije se svađala. Podiže jelena na ramena.
Trenutak istine

Hodali su kilometrima. Kad je stigla kući, potresla se od umora. Spusti jelena na pod i sruši se pored njega.

I odjednom – rodbina, komšije, prijatelji – svi su navalili s osmjesima na licima:

"E, pa... da dijelimo jelena!"

Još uvijek ležeći na podu, podiže glavu posljednjim atomima snage. Oči joj pune suza i bijesa.

I promuklo reče: "KO GOD MI TAKNE JELENA... KUNEM VAM SE, UBIĆU GA!"
Pouka za sve nas

Ljudi su često vrlo velikodušni kad dijele nešto što ih nije koštalo ni truda ni znoja. Lako je tražiti "svoj dio" kad nisi bio u šumi. Kad se nisi borio. Kad nisi nosio teret.

A ti? Nosiš li ti svog "jelena" svaki dan?

Pročitaj i Mačak i Pas, Ko kome čuva leđa?